Писци и књиге IV

М. М. УСКОКОВИЋ 139

нији. Има у Г. Ускоковића једна жива и књижевна речитост, каква се никако није налазила у наших и најбољих старијих приповедача. Читајући ову прозу, читалац има утисак да је у књижевности, онакој како се она данас схвата, што није увек случај када чита наше и врло слављене прозне писце.

Но Поб живошом п Упае јтајтета су само одломци, који одају писца од виших и оригиналних осећања. и са књижевним стилом, са способностима које имају складно тек да се примене у већој приповетци или роману. Али и по лепим стварима које је већ дао, и по ономе што се са оправдањем може од њега очекивати, Г. Ускоковић је један од оних на којима остаје српска приповетка. Сада, када су старији писци или нестали или сустали, у овим тренутцима књижевне кризе коју преживљујемо, наши млади писци имају шире поље рада и већих изгледа на успех но икада. Њихова амбиција и њихова дужност је да у књижеван рад унесу све своје снаге, и даду што боље и што више могу.