Писци и књиге IV

———

ЈЕДАН ЗАДОДНЕЛИ ПВЕСНИЕ,

Песме Дим. Глигориа (СОКОЉАНИНА Други део. БЕОГРАД, 1906.

Г. Глигорић не пева од јуче. Он је један од оних наших рдефае титотев који се годинама срећу по књижевним-и политичким листовима и по календарима и зборницима сваке врсте. То су лакописци, увек добре воље и готови да напишу колико им се затражи, и без којих би уредницима било тешко уређивати листове. Г. Глигорић је не само брз и лак у писању но још и упоран п истрајан. 0 првој свесци његових песама, најпозванији међу нашим књижевним критичарима рекао је да су: „мирне и незнатне песмице“, да им је главна одлика „питома безизразност“, да „и најбоље су без праве песничке вредности“, После таквих речи једноме песнику остаје само

' Богдан Поповић: Оцена нат: свеску Песама Д.

Глигоровића Сокољанина. Српски Књижевни Гласник 1902, књ. У, стр. 145.