Писци и књиге IV

148 КЊИГЕ И Писци

јиславу Ј. Илићу правом, Војиславу Ј. Илићу једином... Затим, дале би се чинити врло неповољне примедбе о тачности и поетичности приличног броја превода из Виктора Ига, Ламартина, Алфреда де Мисеа, Леконта де Лила, Теофила Готјеа и других. Алп, не би било право нарочито се заустављати на тим слабостима, јер у књизи Г. Илића има нечега 60љега, и то много бољега. ј

Има у овој књизи цео један низ песама потпуно личних и најинтимнијих, где је велика искреност нашла врло јак и импресиван израз. Г. Илић је имао једну велику несрећу у своме животу, и нема никакве неделикатности помињати је, када је она врло отворено и у појединостима испричана у целом једном низу јаких песама: Нона свирка, Из једне шешње. Над извором Тимока, Звони, Њен венчић, Из болнич»иг часова, У поштанским колима). И чудна ствар, Г. Илић, који је у општим поетским мотивима био сасвим осредњи стихотворац, када је додирнуо крваву рану свога срца, када је стао јецати своју трагедију, „почету песмом, завршену гробом“, попео се до песничке висине. Није могуће без стезања у срцу, без готово некога физичкога осећања бола, читати овакве стихове:

Ето и сунца! Кроз застор рујни Крајичком ока гледну,