Писци и књиге IV

152 писци и КЊИГЕ

Али, све је то узалуд! Утисак остаје, и он је, у свој својој трагичности, велик и силан...

Г. Илић је песник без великог талента, и трагика предмета подигла га је више но што би по својим способностима могао допрети. Догађај који је он опевао десио му се један пут у животу, и један пут у животу испевао је он ове песме. Ми све то врло добро знамо, али те његове песме чине утисак, и тај утисак упорно остаје. Јер, то је преживљено и осећано. Ми смо толико ситп лажи у литератури, литературе сведене на недостојну комедију осећања, на лажне сузе, лажне покличе, | реторику бола и фразеологију плача; нама су постали одвратни они сити и задовољни филистри, који без икаква смисла и разлога бусају се у груди и ридају горе но Јеремија на раввалинама јерусалимским. У данашњој српској књижевности у толикој је мери настало крчмење безузрочног и бесмисленог, лажног и ладног песимизма, ми имамо толико песника који опевају своје фиктивне гробове, као што су пре четрдесет година песници певали своје исто тако фиктивно „луче бајно“, да нам је добро дошла песма у којој има истине, па ма и најстрашније...

Из тога узрока, зато што су искрене, зато што су у пуном емислу речи Зизрдтга де ртојитааа, Песме Г. Илића, као и песме Г-ђе Да-