Писци и књиге IV

СТАРИ И МЛАДИ У СРП. КЊИЖЕВНОСТИ 161

измишља опасности и непријатеље, ствара плтања, која не постоје, креће препирке које пемају никакве стварне подлоге. У пуном смислу речи: он „забада трн у здраву ногу“. Ми можемо са задовољством рећи да је код нас било толико памети да су се избегле оне ружне и опасне борбе између појединих књижевних нараштаја, и да се писци код нас цене само по ономе што вреде, а не по ономе што мисле. Код нас је опште примљено мишљење да ми немамо толико књижевне снаге и излишнога времена да их расипамо у борби око празних речи иу сукобима између личности. Данас сваки иде по својој памети и својим путем, а рад и време показују свачије право и свачију вредност. Наши часописи широм су отворени свима поколењима и у њима су заступљене све школе. Наша књижевна друштва прихватају и младе као и старе. Колико јуче, Српска Књижевна. Задруга, чији је председник Г. Отојан Новаковић, човек који педесет година ради на књижевности, одлучила, је да изда Г. Милутина Ускоковића, који је чистокрван модернист, п који је тек пре неколико година почео радити. Слобода мисли која одликује нашу расу потпуно влада на књижевном пољу. Ми данас у нашој књижевности немамо ни догматичара ни јеретика но само књижевних радника који по своме схва-

ПИСЦИ и КЊИГЕ 20]: