Писци и књиге IV

92 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Тада у сутон изван тишме света, Душа се моја отвара пи снива,

И снови с дижу као мирис цвета

(С вечери што се мирним пољем слива.

Така је она одиста филозофска Песма у сутон, где је у почетку један врло фин опис вечерњег часа:

Мир, дубок мир је. Благи сан се своди. Ни шум ни пакрет. — И сам из далека Путник што пољем закаснео ходи, Нечујно лебди као утвар нека...

Полако миче низа поље вално, Измеђ' жбунова и цветова сами, Као дух блудње, једнолико, стално .. И сен му бледи, нестаје у тами...

Као што има цветова који се развијају и миришу само за заласком сунца, у чежњивој летњој ноћи, тако се и душа овога младога човека дизала из чамотиње свакодневице, стресала прах земаљски и ширила племенити мирис свој у мистичном додиру са идеалом.

0 душо моја сањалице сетна, Куда би, куда иза магла они, Низ равна поља, успавана, цветна, Каква те чежња у незнано гони:

9

За чиме чезнеш у сновима тајним, Немирна вечно као бескрај сами, Далеко тамо просторима сјајним

Где светлост неба недостижно мами;