Писци и књиге IV

ЛАЖИН МОДЕРНИЗАМ 99

Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.

Тако су изишле Ушопљене Душе, програмна књига наше нове уметности. 70 је наша Модерна, што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да. се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.

И да је видимо из близа !

То је-поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата“ и која тражи „ново у поквареном“. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима“, и које је у новије време Пол Верлен назвао

Пе