Писци и књиге IV

100 писци И КЊИГЕ

„проклетим песницима“, а Бодлер „љубимцима пакла“, чије душе су гробља којих сеп месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници“, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.

Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „Шфегабиге дез аза ђтеае: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине“; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика“: потреба за средствима за раздраживање (оргије, полна љубав, и тако даље); „06сесија речи“, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.

У Ушопљеним Душама има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек“. Његова забава: Оргије:

Пијемо нас неколико пропалих људи И полу свет...

· Пијемо с уста п чаша. Маштом лудила Стварамо зрак.

Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева