Писци и књиге IV

ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ 101

се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код Јована Дучића, муза је „бледо, тихо девојче што снева“; — муза Г. Петковића је „дивна блудница“, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе“. Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према Ушопљеним Душама она изгледа још чиста пи разумна, у крајњем случају као једна дејессао таотова. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи“; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. Ушопљене Душе су груб и појачан одјек Посмршњих Почасшњ. 17. Пандуровић је своје песме називао: На гробу велике страсим, Песме Таме, Мршви Џламенови, 'Резигнација, Мпзетете; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: Кућа Мрака, Умрли Дан; његове песме се зову: Престанак „Јаве, Коб, Гробница Лепоше, Нирвана, Са заклопљеним очима, Распадање, п тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина“, дан „покривен сплином“, „живот с тешким дахом“,