Писци и књиге IV

116 писци И КЊИГЕ

Такве су песме Распадање, Глад Мира, Можда спава.

Затим, као што је раније речено, између Утшопљениг Душа Г. Петковића и ПИосмршнис Почасињ Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају на њега пада двострук грех: он једао не само једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.

Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један, њему сличан модернист, наш добри и тако забавни Г. Сава Петровић, Аттатп Рораг. нежни песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима. и других артикала из галантеријских радњи, усхићени трубадур „журова“, балова и корза. Агтегп Птуај мрзи „схеме“ и „принципе“; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић, Као и Г. Петковић, Аттап Птуај, „пити не престаје — и младост своју сара-