Писци и књиге IV

СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 125

у Новом Саду и Нишу. Г. Стефановић је нашао начин да у Обреновцу пише комад из руског живота, као што је у Бечу специјално изучавао енглески језик и енглеску књижевност. Личности писац овако срећно и рељефно приказује. Александар Илић: „човек од својих 94 године, професор природних наука, којега је култура и интелигенција довела до извесног ступња блазираности и цинизма. Кроз неку годину доћи ће до сазнања, да је све на свету једно ништавило, да би тим оправдао своје губљење у ништавилу“. После Саше, чију будућност видовити Г. Стефановић предсказује, Вања, Иван Павловић: „човек од својих 28 година, доктор филозофије, смеђ избријане браде, лепих црта са печатом своје мислилачке душе на челу и лицу“. Владимир Гавриловић, судски чиновник: „по годинама друг Иванов, са. очима, лицем и душом створеним ва утиске живота и уметности“. „Доктор Ниле“: „од своје 32 године; пуначак, мрке, кратке браде, мало на темену ћелав; са ивразом свога оптимизма. Немирних покрета“. И тако даље! Садржај драме изгледа да је ово: Иван Павловић воли се са Агнесом, ћерком генерала. Контића, и они су на путу да се узму. Али, „генерал Контић, прослављени јунак, идеал војника, узоран муж и отац, огледало поштења, — учинио је велике проневере за