Писци и књиге IV

126 ПИСЦИ И КЊИГЕ

љубав једне метресе, која је досад небројенима припадала и која је старога опчинила лукаво и наивно (!) као мачка, па кад га је опљачкала, онда га је оставила његовој судбини“. Сада настаје први сукоб: Агнеса, „кад је наслутила несрећу и срамоту, која очекује њеног оца,. па и њу, њена је љубав дошла у сукоб са њеним поносом, њеном гордошћу“. Она "неће „да љубављу своја испроси своју части срећу, част своје горде крви, она толико прошена и ни од кога још недомашена!“ Агнеса је читала Ибзена, извесно, и осећа да би брак са Иваном био за њу спас без њене „личне моћи“. Иван је запрепашћен: он „задубљен стоји“, и чини ову дубоку рефлексију: „мени мисли не даду да живим“. Како су у књигама људи врло племенити и дарежљиви, он ће да спасе и генералову част и Агнесин понос: он ће се одрећи Агнесе, и платити генералов дефицит. И пошто се одлучио, „с очајањем које расте до суза у грлу“, вели: „А ти бар, Ниле, нећеш замерити своме пријатељу што Је принео једну малу жртву — на гробу своје сахрањене љубави“. „Иване, бравос!“ узвикује Ниле...

У другом чину, Агнеса саопштава матери да под срамотом неће да постане Иванова жена. Мајка је благосиља. Иван долази: „ЈЉЂубим руке, госпођо“, вели он мами, која се у