Писци и књиге IV

128 ПИСЦИ и КЊИГЕ

тај новац, и даје оцу други новац, од свога новога вереника, официра пропалице Петра Николајевића, „ноторног блудника пи распусника, лакомисленог богатуна...“ Сцена. Генерал „прибира последњу снагу свести“, и кличе: „То никад неможе бити!“ Агнеса, која је врло експедитивна у стварима љубави, тврди: „То је свршено!“ („То је свршено!“ овде има исти смисао као: „ствар је чињена!“ у дневнику хрватске списатељке Драгојле Јарневићеве). Отац: „Свршено“ Кћи: „Овршено!“ Генерал: „онда — је — све — свршено!“ „И пре но што би га ико могао зауставити, извади револвер и окине га у слепо око“.

Тако је свршено код Агнесе, тако код генерала. Али комад није свршен. У четвртом чину Агнеса је несрећна. „Оца отерала у смрт, вели Саша Илић, мати јој пресвисла. због тога, нашега Ивана одгурнула тако немилосрдно, да му се од пада завртела глава и никако више да нађе равнотежу, и овог човека, тог Петра ће коначно упропастити..“ Али Иван је тек сада воли, свом својом „словенском душом“, свим словенским „хероизмом у патњама.“ Доктор Ниле своди Ивана и Агнесу, да се објасне, и да се утеше. Они се бацају у „један дуг страстан загрљај“. Обасипају се пољупцима. Иван није више „жива шимера“ из другог чина. И Агнеса: „занета изненадним