Писци и књиге IV

то

2 Писци п КЊИГЕ

Агнеса: (пркосно п презирно). Ако ће вам задовољење ваше радозналости донети мира, можете тај догађај сматрати за узрок.

Иван: Ту оптницу, то ништа, ту трунку на чнетом крилу наше љубави, коју бих једним дахом, коју он сте ви једним уздахом могли отпирити у неповрат — —

Аегнеса: 0 једну на очи трунку, један наприметан гребен, разбијају се најсплније лађу.

Иван: Зар нема пута да се гребен обиђе, нема начина да се литица уклони с пута — Зар се та ситница пе може уклопити с пута наше љубави

Иван: Ви сте узбуђепи, Агнеса. 0 како сте ви добрп, како сте анђелски добри.

Агнеса: (тужно). Вл сте редак човек, Иване Павловићу, а ја сам обична, са свим обична жена.

Иван: Ако су обичне жене као ви. онда је на земљи рај небесни. — Агнеса, ви сте анђео.

Агнеса: Можда онај који је послан да истера

"човека. из раја.

И те отужне блналпости те опаке пнепције, свирепо истезаље стрпљења пи тестерисање

нерава читалаца траје кроз целу ову успла· хирену, разбарушену „драму“, стално, стезсепао, да на крају пређе с ону страну разума!

Сукоби Г. Светислава Стефановића долазе

да покажу оскудицу књижевног талента, неосећање бесмисленога п смешнога код једног писца који је у извесним редовима полукњижевне публике пролазио за неког оригиналног и интелектуалног песника. Тај комад до-