Писци и књиге IV

СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 131

Петар: (с благом иронијом). Немате потребе, господине Павловићу, да се одричете дарова, = је једна виша моћ — песници је зову људављу — даје и нама обичним смртнима, а камо ли не би тако ретким, изузетним духовима као што сте ви.

Иван: (љутито и строго). Ако сте дошли да ме вређате, онда ћу бити привуђен да вас упутим на правила реда и учтивосли. 5

Петар : Нећете имати потребу за то, господине Павловићу, јер сам ја дошао у мпого лепшој намери него што ми је ви супонирате.

Иван: Будите јаснији.

Петар: Ви будите мало отворенији, јер се ипаче бојим да ћу морати напустити лепу намеру, која ме је к вама довела.

Иван: Ја вас никако не разумем. Какву отвореност ви тражите од мене:

Петар: Ону на коју пмам нека права.

Иван: Права.

Петар: Да, права, а ви из истога разлога дужности да ми је покажете. ;

Иван: Ви морале и сами осећати да се у овом стилу нећемо никако споразумети. Онда ме узалуд морите вашим присуством. — Ако сте дошли ради неког објашњења, изволите наћи друкчији начин изражавања.

У добри час! Једва једна реч која има

смисла! Али тај „стил“ Петра Николајевића у исти мах је стил и Г. Светислава, Стефановића, и њиме је цела ова књига написана. Још један пример, како љубавници, Атнеса и Иван, разговарају:

9%