Писци и књиге IV

ТРИ НОВА РОМАНА. 135

живот описивао је, у последње време, са на учним претензијама, али површно и новинарски, Г. Александар Митровић.

Тај народ, средину у којој се дешава радња романа, нико боље није описао до сам Ћипико, овим збивеним и пуним опажања речима.

__Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три'

ријечи, у згодни час речене, исцјелују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, — цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева, савјета; гдје плодна земља воли се од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата. Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи, кад се прича о хајдуковању. Освета је јача п слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом. И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве: код грдних планинских провалија. преко којих на коњима скакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху. - И лежи то запретано у души, и кад се стакне, пабива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и ис пољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштене јањеће плећке; навлијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.

Ћипико је живео у средини тога народа, који у ХХ веку, и у земљи старе романске п талијанске културе као што је Далмација пред-