Писци и књиге IV

136 Писци И КЊИГЕ

ставља нешто врло анахронично, са нечим дубоко старипекгим у обичајима п са нечим далеко атавичпим у души. Он је видео његову силовитост и нагонски живот старих времена, његов дубок јад п социјалну беду нових времена, п ставио је себи у задатак да покаже шта је „запрешано у души“ тих хиљада горштака. Ћипико, са својом страсношћу п крепкошћу своје природе, са неприкриваном љубављу за све плаховите манифестације нагона, нашао је међу овим чулџим, суровим брђанима свет који му је требао. Али са социјалним осећањем и интелигенцијом модерна човека он се морао згрозити над душевним мраком п социјалпом бедом тога света кога убија његово незпање, песпособпост да се прилагоди новом животу, алкохолизам, неправедна власт, п зеленаши, нарочито зеленаши.

Као Ђура Јакшић п Милован Глишић пре трпдесет-четрдесет годипа тако п ћипико прича све зло које зелепашиш чипе простом народу. И према шумадијском Вулу Пупавцу п Неши Зелембађу, далма-тинеки зелепаш Јово Костић лзгледа као мајстор према шегртима. Ови, и чиновници п попови, п католичка п православна господа, као пијавице спшу крв сељаку, како „ришћанском“ тако п „кршћапском“. У грабљивости опи се пе деле више па народности п политичке странке, п над пленом они осећају своју класинску солидарност, која стоји изнад, пили