Писци и књиге IV

ТРИ НОВА РОМАНА 143

систематски радили Стално и правилно развијајући са, са успехом се огледао на новели, и ево га сада, у природној еволуцији свога талента, са једним овећим, занимљивим и значајним романом.

Дошљаци су књига која ће се много читати, и о којој ће се свакако доста писати.. Тај роман има известан двојствен карактер, и према томе имаће две врсте читалаца, као што се може посматрати са два разна гледишта. Он је, у исти мах, с једне стране реалистички роман посматрања и социјалап роман проблема, а с друге стране сентиментална исповест са много елегичног лиризма.

У основу, у главној замисли, Дошљаци су роман са тезом. Карактеристично да сва три последља романа српска развијају извесне тезе. Пауци су црна слика сељачке пропасти и смео папад на патриотску и религиозну хипокризију ; Нечиста Крв има золински физио" лошки проблем наслеђа: „дедови су грожђе јели, а унуцима зуби трну“; Дошљаци су ромап о разорпом утицају велике вароши на здраву и морално спокојну унутрашњост. Г. Ускоковић је својим романом хтео да развије ту тезу, то каже главни епиграф на челу романа, то се понавља на неколико места у току причаља, и једном пригодном беседом, готово „наровоученијем“, завршују се последњу