Писци и књиге IV

144 Писци И КЊИГЕ

стране романа. Теза коју заступа Г. Ускоковић од призшке је она коју је заступао Морпс Барес, у своме познатом ромапу Гез Регастег п у свим својим романима „напноналне енергије“, и романејер-соцполог Марсел Мјелвак у роману Ља Уети ди 501: човек је биљка која се не смо пресуђивати из својега краја и па своје средине; земља из које је човек нико даје човеку не само физички живот но. и ду: ховни правац пи морално здравље То је она тајанствена „врлина тла“, о којој онако речито говори славни писац францускога нацнонализма, то је пдеја. оне проблематичпе „народне мудрости“ паше: „плети котац како ти пи отац“.

Зато што се дао ишчупати из тла у којем је никао, зато што је отишао у дошљаке, Милош Кремић је претрпео морални бродолом, п, сатрвен душевно п са смрћу једне несрећне девојке на. савести, он се вратио у родни крај, да на матерпним недрима лечи ране које му је живот задао, да распири ватру па домаћем огњишту, да „подупре плот“ родитељске куће који се накривио. Он одлази из Београда са пекуством старога Икара, да без правих крила не треба покушавати летити, и да је најбоље држати се пизина матере земље. Млад, свеж, чист, пун илузија, он је дошао у Београд, и ту отпочео бруталну борбу за опстанак, за леб

ва