Писци и књиге IV

ТРИ НОВА РОМАНА. 149

и сталежа, на свима тачкама наше планете. Кремићева љубав се свршила трагично, али не због тога што је он био дошљак, но зато што је између њега и девојке коју је он волео био онај вечити неспоразум који постоји између човека и жене, неспоразум који траје од пећинских времена, па до данашњег дана, она „борба полова“ о којој говори једна модерна феминисткиња.

Начелно говорећи, теза Дошљака не може се одржати. Још мање, када се види како је изведена. У ствари, роман Г. Ускоковића има од тезе само наслов и неколико тирада, а са-

држина му је мање један социјалан појав и

душевни биланс целога једнога нараштаја, а "више љубавна трагедија једног болешљиво осетљивог младића, несрећна љубав једног младог песника који је поезију узео врло озбиљно, — у кратко, једна од оних „криза младости“ о којима прича Г. Петар Одавић. Г. Ускококовић је у основу своме један сентименталац п елегијак, његове прве књиге са свима оним карактеристичним, у исти мах и књишким и физиолошким песимизмом прве младости, носиле су црне корице, и његови први покушаји имали су наслов Мотћити Кедилет. И ако је Г. Ускоковић загавио у живот, и ако се по струци бавио сувим економским студијама, ипак је поета код њега био јачи од со-