Писци и књиге IV

154 ПИСЦИ ПО КЊИГЕ улице где још трава ниче из калдрме и кокоши спокојно кљуцају по прашини, сав онај суви, оскудни, готово стеџеки пејзаж београдских. Нарочито је успела слика Ужица, и сав живот и спољни изглед те карактеристичне паланке описан је са толико живота и јачине да иде не само у најбоље ствари које је Г. Ускоковић написао, но и у најбоље слике наше књижевности. Ваља само поредити овај оживљени опис Ужица у Дошљацама или слику Врања у Борисава Станковића са описима Шапца у варошким приповеткама Лазе Лазаревића, па одмерити сва преимућства наше младе приповедачке школе п сав напредак наше данашње књижевности.

Роман Г. Ускоковића садржи у себи много живота, и већина личности у њему је тако верно снимљена из живота, да већ сада постоје читави кључеви личности у роману. И сва та истина у поезији, сав тај реализам у роману, сав тај продирни чар верног и интимног, све нам долази тако познато, као један део нашега бића и живота, драго као све што је своје рођено“

Поред тога, Дошљаци пмају још врло књижевних особина. У нашој књижевности, где се тек у последње време почела обраћати пажња на стил и израду, једна овако смишљено компонована, вешто изведена и солидно справљена књига је права реткост. У погледу