Писци и књиге IV

ТРИ НОВА РОМАНА 158

већину српских читалаца, који ће нам дати слику узнемирене савести и сложене модерне душе једног прелазнога нараштаја, са свима нашим полетима и клонулостима, са свом нашом вером п апатијом, са свим оним што је неопредељено, нескладно, противречно па п ап сурдно у нама. Тај модерни писац београдског живота дочекан је у лицу Г. Ускоковића.

У том погледу Дошљаци долазе у добар час. Као што обично бива да прекрети у укусу читалаца претходе променама праваца у књижевности, тако је код нас цео свет осећао потребу реакције против сеоских пасторала и слика варошког „лумпен-пролетаријата“. Сеоске приповетке се више нису писале и све мање су се читале. И зато ће сада са радошћу бити примљен овај варошки роман Г. Ускоковића, слика једне модерне душе и смео покушај за решавање модерних проблема. Писац је узео да слика живот којим је сам живео, средину кроз коју је сам прошао, живот једног младог студента из доба око 1909 године, ђачку и новинарску средина Београда. Г. Укоковић је са живим осећањем стварности насликао разне средине: и београдску редакцију, и онај „литерарни и политички свет што се креће између Москве и Позоришне Кафане“, п велику кафану, и улицу која у вече оживи, и она прашњива предграђа и мирне