Писци и књиге IV

192 Писци И КЊИГЕ

су најслабије стране ове иначе добре, врло добре књиге.

"Јер, Г. Ускоковић је поред свега. првим својим покушајем на роману, успео. и дао један занимљив, књижеван и сугестиван роман.

То је београдски роман, који смо ми одавно очекивали. Ми смо раније имали покушаја да се београдски живот унесе у српску књижевност. На томе покушају скрхали су се писци као Јанко Веселиновић, у Џиганчешу пи Мору без приморја, Симо Матавуљ, у збирци Из београдског живота п у Београдским При чама. У драми, теку последне време, у Нашим Синовима Г. Војислава Јовановића и у интересантном комаду Г. Бранислава Нушића Иза божсјит леђа — мп имамо приказе, једностране и тамне, београдскога живота. Али, наши драматичари су нам сликали Београд детенерисаних „Великих породица“, или Београд света „на дну“. Ми смо у њима дисали кужан ваздух сумњивих ноћних каваница или полицијеких подрума, и најзад нисмо знали шта нам је теже: или пасторалне сентименталности ранијих сеоских приповедача, често више фолклориста но правих писаца, или клиничке демонстрације и песимистичке бруталности београдских драматичара. Сити сеоских љубавника и великоварошкога талога, ми смо чекали писца. који ће сликати људе као што смо ми, велику