Писци и књиге IV

164 Писци И КЊИГЕ

српске писце из Босне и Херцеговине тако је јак, да поједани од њих почињу писати псточним говором, исто онако као што је пре педесет година приличан број писаца. из источних крајева писао јужним говором. Шта више, изгледа — о ужаса! — да је београдска епидемија Савом отишла и до Загреба, и Г. Андрић патетично преклиње „младе напредњаке“ хрватске да се не трују београдским отровом.

Модерно и књижевно схватање српеко-хрватског књижевнога језика код нас је већ однело победу, п за тај свршен чин немају значаја последња трзања престареле и преживеле филолошке школе. Наш књижевни језик се данас развија онако као што су се створили и као што се стално и даље развијају књижевни језици код великих народа, и ту природну еволуцију ништа више неће моћи зауставити, а најмање празна зановетања и немоћна зловоља јадних епигона старе школе, који осуђују оно што не разумеју, п што, по својој консервативности п неинтелигенцији, | нису у стању да разумеју.

дуга ренамаварна