Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 5

дао могућности за књижевно образовање, доведе га 1866 у Београд, за писара у свом министарству. У тој служби, од 1370 као секретар, остао је он све до 1880. На томе месту, поред Милана Ђ. Милићевића и Стевана Д. Поповића, он је радио на уређењу основне наставе у Србији.: Министарство га је слало да проучава уређење народних школа на страни, и он је ради тога годину дана путовао по Аустрији, Чешкој, Немачкој и Швајцарској. Као ревизор често је обилазио школе по Србији. По службеној дужности бавио се и педагошком литературом, и оставио за собом цео један низ књига и предавања, мањих пре. вода и прерада (од важнијих: Хајнрис Песталоције м његова тедагошка радња, 1870; Очигледна настава у основној школи, 1811; Теорија педагогике, од Фридриха Дитеса, 18175, 1881; Дитесова Методика, 1816, итд.). Стручни људи сматрају Шапчанина за „педагога лаика“.

1877, за неколико месеца, вршио је дужност управника Народног Позоришта, а затим је враћен на своје место у Министарство. 1878 био је придат генералштабу и уређивао основну наставу у новоослобођеним крајевима. 1880 постављен је за сталног управника Народног

1 (0) том његовом раду у педагогији, в. Јован Миодраговић: Милљрад П. Шапчанин као педагог. 1'0дишњица Николе Чупића, књ. ХХЛУ, 1905.

1%