Писци и књиге IV

4. ПИСЦИ И КЊИГЕ.

Позоришта, и на томе ветровитом и клизавом месту успео да се одржи до 1893, дуже но ико и пре и после њега. 1863 постављен је за администратора краљеве цивилисте и крунских добара. Умро је у Београду 14 фебруара 1895 године.

П.

Шапчанин је почео писати врло млад, настављајући једну традицију своје породице. Његов отац Сава Поповић бавио се књижевношћу, и од њега су остале две књижице: Садљ изображенљ умова (1833) и превод с немачког Кринљ или морална поучениа у 20 писама мудраца Сенеке изложена (1842). Брат Шапчанинов, Павле Поповић, друг Светозара Милетића, истакао се као песник у омладинском покрету пред 1848, и сматрао се за једног од најбољих песника свог нараштаја. По примеру свога оца и брата, и Шапчанин је почео писати, и то стихове, како су у његово доба српски писци обично почињали.

Као ђак у гимназији, почео је објављивати своје стихове у Даници, која је добрим делом живела од те ђачке литературе. Ти његови покушаји нису остали непримећени, и, охрабрен пажњом читалаца, он је већ 1863, у Београду издао „прво коло“ својих Песама. „Друго коло“ ивишло је ускоро, 1866, такође