Писци и књиге IV

сл

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН

у Београду. И доцније, као виши чиновник,

он је био од оних људи које пева немачки

песник Платен: „у јутру иду у канцеларију,

а у вече чине шетњу по Хеликону“. Ње-

гове раније и позније песме изишле су у

Београду 1888 у већој збирци „Жубори м Вижори. И до саме смрти он је волео и веровао

поезију и славио песнике као „храмове, који,

солидно и самоникло сазидани на великом

путу народном, остају за потоња времена, да

ближи и даљи потомци виде на њима облике од душа својих предака“.

- Он је ђак немачких романтичних песника који су толико одговарали његовој сентименталној и елегичној природи, и сав упада у конвенционалну сентименталност. Он поезију схвата као онај, њему сличан идеалистички песник: „уметност треба да нам да оно што нам живот не даје: сан и илузију“. Он није био оргиналан дух, и с песничким осећањима примио је и језик свога времена, када се писало : војно, љуба, селе, бајна нева, росно цвеће, умилна славујак, тија појца, и т.д. У једној од најранијих песама својих, Какве ли су песме моје 2..., он овако одређује своје певање:

Какве ли су песме моје: Каква ли је љубав моја: Да покажем сладост њину Има. л', грло, речца која >