Писци и књиге IV

6 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Од срца су песме моје, = Још их уз то младост доји,

У китњасти венци њени Раздрагана љубав стоји.

Раздрагана љубав стоји А по њојзи пламен шара, Што сам јој га посисао. Из душв јој, из недара.

да Шапчанина је поезија била низање | такозваних „поетичних“ израза и речи, злоупотребљавање овештале фразеологије театралаих и неискрено сентименталних песника. У првим његовим песмама су неизбежни славуји који прижељкују по зеленим луговима, росне ливаде покривене цвећем по којима невино пасу „свилени јањци“, „пребела мекушчад“; ту су грлице које заљубљено гучу по гајевима ; млади и лепи пастири који „вију песме уз вруле“, уз „божанствене фрулице“; заљубљене пастирке које чежњиво уздишу; бледи месец који се огледа у сребрнастим валима плавога језера. Он је био човек који се научио певању, као што се приљежан и вредан човек свему другом може научити. Од других је примио фразеологију, од других је позајмио и осећања. Други песници певају својој драгој, и њему је у дужности да то исто чини. Други су у патриотском гневу шкргутали зубима и беснели што не могу да