Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 15

људских лубања и до истраге се бију за љубав очију обожаване госпе. Љутица Богдан, тако одређена и реална личност у народној поезији, постаоје овде романтични „кастељан“, као у каквој немачкој ритерској причи, заљубио се у младу властелинку „дражесна лика“, „лепушкаста лица, граораста ока“, и на романтичан начин отима је. Девојчин отац позове ЈБутицу Богдана на двобој. Двобој почиње под визирима. Старац убија свога противника, али то није ЈЊутица Богдан, који у замку лежи тешко рањен, но његова кћи, која је, не зна се зашто, изишла да у боју замени свога драгог. Очева сабља пробила јој је девојачке груди, она се казује, и тражи опроштај од оца-убице:

Ту јој лице Олеском надземаљским сину, Јунакиња лепа ко јагње премину.

А несретни отац мач себи у груди, Леже поред ћерке да се не пробуди!

А шта ли ће Богдан на те тужне гласе. Хај, да болном само живот не угасе.

Тако се свршава ова песничка детињарија, испевана у тромим и безбојним стиховима, — историјски спев у подједнакој мери лишен и историје и поезије.

Са исто толико среће Шапчанин се оглегао и у драми, са том олакшавном околношћу