Писци и књиге IV

14 Писци И КЊИГЕ

чанин, као и толики песници и пре и после њега, није разумао да права поезија није у распређивању туђих осећања и служењу туђим речима, но у оном што човек сам собом види, схвати и осети, да нема једне поезије но да сваки човек има своју поезију, — како је то схватао велики Гете, који је говорио; да није написао ниједан ред који није сам доживес, и који је сву своју поезију називао одломцима једне велике исповести. :

Ш.

Поред лирске поезије, Шапчанин се бавио и епском и драмском поезијом, са још мање успеха.

Сувременици су Шапчанина нарочито ценили као епског песника, а за његова два спева Невеста ЈБутице Богдана п Монаг речено је да су „бисер Шапчанинове музе, а уједно и српске књижевности“. Његова епска | поезија, управо два спева: Монас п Невеста Љуштице Богдана, потпуно је романтична. Мо- | наг је жалостивна, плачевна, старинска „срцепарајућа“ историја несрећне љубави једнога калуђера, и само је развијање обичних мотива Шапчанинових лирских песама. У Шеве-_ сши Љутице Богдана он је као романтичар у свом елементу: замкови, у којима „кастељан“ и властела („бољари“) пију вино из