Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 28

њега толико заљубљеничких уздаха, немачких „швермераја“ и мажења, „плавих цветова“, љубавних заклетава и клетава, сузних историја о „згаженим срцима“ и „промашеним животима“. И он је писао те плачевне љубавне приче не само у својој младости, док је одиста имао тих наивних осећања, ноим доцније као отад породице и дугогодишњи бирократ. Он је био човек који је непоправљив пролазио кроза живот; животно искуство и књижевни развитак нису га се дотицали, и он је кроза живот прошао не заборавивши ништа, и не научивши ништа. 5

Он је био залутао у царство књижевних фикција, и ништа га није могло тргнути из његовог књижевног сневања. На живот он је гледао кроз вео својих снова, и место приповедака о стварном животу и о живим људима, давао је идеалистичка маштања и поетске сањарије. Његове приповетке су пуне жртава несрећне љубави, племенитих идеалиста, чистих анђела који су залутали у људске низине. Он је такав не само када описује „идејалне“ личности, но и када има да слика сасвим обичне људе. Дешавало му се каткад да описује србијанско село. Његови сељаци у тим приповеткама имају неко површно локално обележје: носе „вес“ и кажу „кунцеларија“, али они имају душу љубавних хе-