Писци и књиге IV

22 ПИСЦИ и КЊИГЕ

кама: извесна двојственост његове природе, | два основна схватања књижевности, два сасвим разна начина рада. Као што поред скроз лажних, сентименталних и романтичних песама, има песама реалнијега садржаја, искренијег и непосреднијега тона, исто тако има и две врсте приповедака : једне отужне п 60-' лешљиво сентименталне, где ве сав изгубио у поетским сањаријама и у поабаној књижевној фразеологији, и других где има више стварнога живота и живих људи, где показује и посматрачкога дара и способности за верно сликање истинскога живота. Разлика између та два начина писања каткада је тако уочљиво велика да читалац не би рекао да је све те, тако разнолике приповетке писао један исти писац.

Сентименталност је главна одлика тог првога дела његових приповедака. И та сентименталност код Шапчанина није била само ствар књижевне моде. Он је у истини био старински „чувствителан“ човек, сав припадао оном нараштају који је плакао при месечини, љубио одсечене праменове косе и осушене цветове, био увек готов на разнежажавања, усклике и сузе. Шапчанин је исте врсте људи од које је био Богобој Атанацковић, и те своје природне склоности он је радо и често уносио у своје приповетке. Отуда код