Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 25

бији. Један од њих. лепи, млади, идеални, Јубомир у сред Хомоља нађе на једном камену урезано име: Вилма. Љубомир ама не само име но и дух јунака из романа Милована Видаковића. Изненађен, он се пита: „Мирише ми на витешке прича из доб: крсташких ратова. У овој самоћи, где се само облак и хладноћа устављају, на развалинама које су тако неприступачне и занесене од пута — од куда такав тајанствен потписг Ко ли је та Вилма; да није каква путница или можда Рускиња.“ И после тих оштроумних претпоставака, узбуђени ЈЉубомир „нерешљивим кораком приближи се вратном камену, и — тајанствени потпис осетио је на себи ватрен пољубад“. Тронут, он мисли на своју несрећну љубав коју је оставио у Београду, и о својој драгој он говори у практикантско-казначејским фигурама: „моју унушрамињосш пренео саму њу, она поста благајницом свега душевногк блага мојега. Ја је љубљах, љубљах ватрено.“ Као што је било очекивати, он одмах, готово „на лицу места“, наилази на тајанствену Вилму у оригиналу. То је сестра сеоског учитеља, родом Далматинца, који је оставио завичај, јер је у двобоју убио једног Талијана, вероломног вереника своје сестре. Вилма, или како је ради поетске симетрије писац почиње звати Љубица, и Љубомир се сретну. Она