Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 21

голушане како их жељно ишчекује. ЈЉубите ли и ви тај невини живот нежних птичица '!

И тако интелигентни и оригинални разговори још више срођавају ове одиста одвећ „сродне душе“. Он јој прича о „облачном и узбурканом мору живота“, где се једино ослања „на последњу даску разлупаног брода“ своје „неверне среће“; саопштава јој како његова књижница „одликује се са меоштвом дела и избором, укусним повезима и полицама“!. У његов љубавни речник улазе не само невен и зимзелен, но и палма и неравџа, — и, наравно, она, пошто му је и певала уз гитар, постаје „божанствена Вилма“, „небесна Вилма“. Крај : свадба. Заробљена кастеланка у Хомољу нашла је свога витеза који ју је ослободио!

Приповетка Владичина Сестра је писана у исто доба и исте је врсте. Почетак обећава, варошку причу какву су доцније радили Илија Вукићевић и Светолик Ранковић. Шапчанин лепо прича свој долазак у Шабац, када је дошао да служи у конзисторији, крај владике Гаврила, али то му не изгледа поетично и достојно пера једног косматог песника. Њему треба љубавне, троњавајући љубавне историје, и зато он на сцену изводи владичину сестру. Млади конзисторијски писар, поред осталих

1 Приповетаке, књ. П, стр. 59—60.