Писци и књиге IV

34 ~“ писци и КЊИГЕ“

· „Кад је блаженоупокојени кнез Милош код Маркове цркве, огрнут царском херванијом, чуо из берата да је господар народу од Дрине до Тимока, таки је целу управу земаљску узео у своје руке, и на све стране послао своје људе да у име његово суде и управљају. Ти се његови људи мало по мало множише и развијаху: из пеленгира ишчаурише се сукнене чакшире и црвене кабанице, из сукна мрког и рујевог никну плава, зелена и црвена чоха, а из ове везена пубета и антерије и по које велике потуре друмом од Београда до Алексинца, а најзад се ове алватне униформе претворише у оне руске мундире са узаним рукавима и уздигнутом златном јаком, док се, једног лепог јутра; не појави на Теразијама најновији чиновнички крој: у френкијским капутима, у модерним рукавима и угла-

9

чаним шеширима, највишим у својему роду“.!

Цела та приповетка је пуна добро уочених и рељефно насликаних типова и карактеристичних реалистичких појединости, које скупа дају пун утисак стварности. Стари казначеј Сима Токмаковић, старински је чиновник који још носи старо одело и пише старим канце: ларијским језиком. Он полази у Београд да носи покупљен данак, са пуним бисагама дуката, рубаља и цванцика. Обукао се прописно: „фес са дугом кићанком, притврђен жутозеленом цариградском шамијом; по плећима зеленкасто џубе, на прсима везен џемадан; око паса тараболос са кожним силавима, за појасом сребрњаци и коштана арбија, а низ

1 Приповешње, књ. У, стр. 82.