Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 35

појас фишеклија са најдужим ресама; од појаса пале чакшире, па се у разнородним борама спуштају низа саре од чизама, на којима су привезани и звездасти жвркови. А врх свега о бедрима крива сабља, у сребрним и кожним корицама“.

Разговори су особито верни. На пример, препирка између старога казначеја и телеграфиста, бившега гламца. „Благајник: друго је цифра, а друго је жица; да није цифра тежа, не бих ја имао већу плату од тебе“; телеграфиста: „А ја жицом кудгод хоћу отворен ми цео свет!“ — „Е, мој брајко, да ти можеш кудгод хоћеш, ти би се већ одавно одвезао у Београд, а не бисмо се већ десет година обртали у овоме селу“. Или, када се казначеј жали на тешкоћу свога посла: „Па, и она помоћничина почела, да се „началничи“... „Што ли овај дукат тако тупо звони, 42“, па њиме о плочу, једанпут, двапут, трипут. Као да не Сије по оном камену, већ по овом моме ћелавом темену... „А где, бога ти, нађе овај дцванцик без чарка, а:“ „Па ова рубља, као да су је говеда лизала, а:“ Лизни је мало, можда је од соли! И ја знате њему, јер ми већ преврши. Он одмах тужбу начелнику, па се после терамо чак до попечитеља“. — Или овај монолог: Господин Сима добио је писмо од рудничког казначеја из Бруснице, напи-

5»