Писци и књиге IV

38 ПИСЦИ И КЊИГЕ

у походу Султанове војске противу побуњених бегова, и своје доживљаје и утиске описао је у делу Босна. То је био готово сав материјал којим се Шапчанин послужио при писању своје велике историјске приповетке. Наивно искрено он признаје како се служио историјским материјалом, и казује колике су његове историјске скрупуле : „Ја то прихватим, разрадим, избацим што не спада у моју замисао, уклоним излишне историјске уметке из сувремености, праведније поделим улоге међу православним и католицима, узмем из руку Србије улогу коју она онда није могла играти, збришем незаслужени прекор понеким нашим честитим људима, заменим слике и поређења другим простијим, нашем свету више разумљивијима и милијима,..“ Томе треба додати да је Шапчанин додао још доста сентименталности и патриотске новинарске фразеологије, да је писао без плана, да је све претрпао излишним епизодама, — и онда охватити потпун неуспех овог опсежнога романа, који је историјски неверан, поетски блед, тежак и досадан за читање у свој својој расплинутости и безбојности.

/ Много боље среће био је са Сањалом, којим (је дао најбоље и најличније своје дело. То је у исти мах слика једног стварног и распрострањеног типа у српском друштву који је