Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 39

постојао око 1848, и слика средине из које је тај тип изникао. Шапчанин, и сам нека, врста Сањала у канцеларији, осећао је добро све оно што је насликао у своме јунаку Гргуру, идеалисту и сањалици старинске врсте, из доба када су се читала Страданија мла» дога Вершера и када су младе девојке са, су зама у очима певале У мјесту пријалитом, титој пустињи и Бледи месец иза горе... Један Шапчанинов друг из младости тврди да је он у Сањалу приказао сама себе.“ Шапчанин је описао цело духовно образовање свога јунака, у малом оно што је Флобер, у великим размерама и снажним потезима, написао у свом умном и дубоком роману Сентиментално Васпитање. Само Шапчанин је | свога јунака одмах схватио као рођеног песника и сањала. Гргур се заљубљује још на клупама основне школе, и то сељачко дете зна старомодни љубавнички обичај да цвет добивен из њених руку заљубљено чува. Сентиментална интрига у роману, чиста љубав између Гргура и Данице, уопште није много занимљива, нарочито је свршетак усиљен, неприродан и за несањала неразумљив. Орећом, Шапчанин се огрешио о јединство плана у своме роману, и та његова погрешка,

1 Милан Савић: Из сриске књисжевносшт. Нови Сад, 1898. стр. 148.