Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 41

ништа друго нису знали. Ови ти људи имају необично живота и рељефа, и јасно се" осећа да је Шапчанин у детињству говорио са тим занесеним доситејевцем мајстором, да му је тај професор ЈБубомир на ђачким клупама са патосом читао Колареву 3аоу РОсета, да се са тим Миланом и Илијом препирао какво треба правитељство Орбији, да је тога учитеља Максу сретао по својим ревизијама основних школа. Зато што није у свој старинској поетској манији измишљао и улепшавао, но описивао људе које је сретао и који су одиста постојали, његов роман даје утисак стварности и живота.

Исто тако Шапчанин је успео да да мале слике из живота тога доба, врло живе и пластичне. Ми немамо у нашој књижевности боље слике основне школе у Орбији четрдесетих година, у доба када су учитељи још „славјанствовали“ и када су ђаци о Божићу носили вертепе. Живот у старом београдском Лицеју, у београдској мајсторској кући, цео живописни стари Београд од пре шездесет година, исто тако је добро ухваћен и верно приказан. Слика Мајске Окупштине у Карловцима 1848 најбољи је опис тих дана заноса и нада који ми имамо у нашој књижевности. Она средина у којој су развијали млади српски духови пред 1848,