Писци и књиге IV

42 Писци и КЊИГЕ

сав онај нараштај који ће положити основиду романтичком национализму и политичком либерализму, цело то доба и цео тај свет нигде у нашој књижевности није боље погођен но у Сањалу. Шапчанин, који је хтео да да једну српску вертеровску историју, срећом залутао је на путу којим је пошао, и дао лепу и занимљиву слику духовне атмосфере у којој се развијао млади нараштај из 1848, изнео један важан период нашег духовног живота, и његов обичан сентименталан роман подигао се до висине једног историјског, идејног и психолошког документа. Шапчанину сву маломе десило оно што се десило Колумбу, који је пошао да нађе пут за Источну Индију па наишао на Америку.

Сањало вреди као целина. У појединостима би му се могле чинити многе замерке. Шапчанин није познавао сељачки живот у Србији, и када описује Гргурове родитеље, Ивана и Петрију, кадгод хоће да слика село, он показује своје непознавање и слабост. Узалуд ће он ређати сељачке речи: „уча“, „џабе“, „изрезилити“, „вилајет“ — види се одмах да је Шапчанин село гледао са путничких кола или са доксата друмске механе. Роман је писан за Ошачбину на парче, за сваки број по несрећној навици српских приповедача, која је упропастила толика дела. Одређенога плана