Писци и књиге IV

50 ПИСЦИ И КЊИГЕ

у сењску богословију, а потом, као добра ђака, бискуп Ожеговић пошље га у Пешту, где су се тада стицала виша богословска знања и припремали даровити младићи за веће духовне чинове. У пештанском Ојеменишту (60гословији) остао је Старчевић три године, али сем теологије он учи филозофију и историју, 1846 постаје доктор филозофије, и почиње се интересовати политиком, која ће остати главна, управо једина страст његовог живота.

Дође Револуција од 1848, која је из те. меља потресла стару Угарску. Богословија у Пешти се затвара, и Отарчевић, недовршив је, напушта је, да се никад више у њу не врати. Њега политика моћно вуче к себи. Старчевић је и раније био у илирским идејама. Када је 1845 бан Халер у Загребу наредио да војска пуца у народ, и када је пало 13 мртвих и 27 рањених, Старчевић је једва главу спасао. Он познаје све главне људе илирске : Људевита Гаја, Димитрија Деметра, оба Мажуранића, Ивана и Анта, Ивана Кукуљевића. Од 1845, у Гајевој РПатгс, он пева, под потписом А. В. Расшевчић, у чистом језику и у џатриотском надахнућу, успомене старих Илираца, „велику Олавију“ и „славску липу“. Он пише и љубавне стихове, подражавајући дубровачке трубадуре „љувених“ песама. 1848 велича бана Јела-