Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ 51

чића, уверен да ће се обновити стара хрватска држава. Иначе, њега, као и многих наших „родољубаца“ из 1848, нема на бојном пољу. |

1848, у Кланцу, он је видео једну ствар која га је нагнала на размишљање и изазвала цео један преокрет у његовом мишљењу. На, „проштењу“ виде он висока, здрава, силна граничара, коме су обе руке биле одсечене до лаката. Несрећник је граничарима био писао тужбе на злоупотребе власти; чувши за то, војна власт позове га у Карловац, и на генералову заповест одсеку му леву руку до лаката. Граничар се није умирио, и даље је писао тужбе на неправедну и осиону господу. И власти му тада одсекоше и другу руку, да никад перо не узме више. Од тога догађаја Старчевић, лојални песник поздравне песме Ујеттг рофогтаећ ртетмовитоти з0отиа Ктацји Кетагпатаи У, из основа мења своја политичка мишљења.

1848 требало је да прими свештенички чин. Али, као и његова династичност, тако св и његова вера била оладила. Искрен дух, он није хтео варати ни себе ни друге. Он скида са себе црно клиричко одело, и иде у Загреб. Ту би изабран за професора филозофије и историје на правној академији. Потврђење избора у последњем часу осујетио је његов негдашњи

4%