Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ 61

тело, један народ, једна особа, буди по крви, буди по језику, буди по држави, или да су имали буди какав народан језик, буди какво народно име“... „Олавенство је чедо Аустрије, ова га је родила и одгајила, да се Пољаци, Хрвати и Чеси, пусте у сањарије, препустив своја права и своју способност“... У својој заслепљености Старчевић прима најружније тумачење речи Слдовенин, оно које су дали германски „научењаци“ и најгори мађарски шовинисти када су Оловене проглашавали за нижу расу. да Отарчевића Оловенин је „опћенита еуропејска ријеч за назначити сужња“. СОловенство је „оруђе сужанства“, а словенска идеја је издаја слободе, непријатељ цивилизације. „Мислите ли ви да се проти тој гердоби не буде сложити све што је крепостно, све што је божје; Џак ако би оно барбарство надвладало, мислите ли да ће његово добитје дуље трајати него ли је трајало оно Вандалах и других, много племенитијих, много величанственијих барбарах г“.

Још горе код Старчевића пролазе злосрећни Срби. Оно што нису могли учинити Турци за четири стотина година сечама, дављењима, вешањима, набадањима на колац, Старчевић врши једним потезом пера. Он Орбе дави у својој мастионици. За њега, просто на просто, Срби и не постоје. Име Србин, у својој ша-