Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ 69

Ш

Када један Србин прочита целога, Старчевића не може се отети општем утиску да је пред њиме један сасвим наш човек, са свима манама и врлинама наше расе, који да је живео у Београду или Новом Саду шевдесетих година потпуно би оличавао оно што се у то ултра-националистичко доба звало Србенда.

Овај опори лички горштак прошао је кроз школе и модерни живот, али сачувао јаку душу својих предака. У њему се врло јасно види потомак старих ускока који су палили и робили и Турску, и Млетачку, и Аустрију, оних граничара који су својим костима засипали силна европска бојишта у ХУШ веку. Он је никао на тврдом тлу оне крвљу пошкропљене Крајине, о којој народна песма пева.

Ја каква је крвава Крајина,

Сб крвљу ручак, а с крвљу вечера,

Свак крваве жваће залогаје;

Никад бијела данка ни одморка. Он има све карактеристичне особине наше расе у примитивнем стању: њену дивљу енергију, бунтовни дух, насртљивост, тврдоглавост, прекост, плаховитост, „пасјалук“; он је сав човек од страсти, од ината, од тренутка, од наглих експлозија гнева и мржње. Као у његова стрица Шима Старчевића, у њега је