Писци и књиге IV

70 Писди-и КЊИГЕ

„рука тешка, перо тврдо, рич дебела и говор неуглађен“. Живот му је још већма развио те атавистичке особине које је наследио од генерација хајдучких и ускочких предака. Он се осећао спутан и несрећан у једној уској. и затвореној бирократској средипи и у грађанском добу. „Ја сам човјек, писао је он, који је прије живео у самоћи, а сада живи у пустињи“. Свој век провео је као аскет, у својој малој собици са две столице и једним столом, и када је умро није хтео да га саране у „пургарском“ Загребу. Осамљен, оспорен, нападан, прогоњен, он се озлобио, прозлио, и_ сва његова политика постала је жучан протест и дивља побуна. Он није јака и ведра глава, он је сувише узаки једностран дух, човек који види само оно што хоће да види, пун предубеђења, без икакве гипкости у духу, За њега не постоје трансакције и компромиси: „међу начелима не има нигде помирења“. Он је раскрстио са Црквом, али је сачувао њен апсолутан дух, строг и суров живот старих испосника, фанатичарску готовост да искључује, проклиње и уништава све што не мисли као он, укочен поглед горе једном надземаљском идеалу. Са душом једног средњевековног калуђера он је постао вођ једне политичке. странке. Између распопа Старчевића, фанатичара национализма, и распопа Васе Пела-