Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ (5

гића, фанатичара социјализма и атеизма гпостоји велика духовна сличност. Ноа

Старчевић је још по једној својој црти човек од прошлости. Он је био у стању да води народну политику занемарујући све најважније, битне стране услове модернога живота, при, вредна, економска, социјална питања. У. другој половини ХЈХ века, када су се политички и социјални идеали израдили, када су свуда политични и национални покрети добили социјалан или бар економски карактер, он је анахронистички остајао средњевековни јурист, сасвим. старински са својим мртвим идеалом „историј“-. ског права“. И ништа није било бесплодније но његови покушаји да сву народну борбу стави на јуристичку основу, и ништа није било парадоксалније но његово позивање на уговоре и повеље из Средњег Века, — данас, у ово жалосно доба „права јачега“ и обнове „пбеничког права“, када је међународно право само једна свирепа иронија за потлачене народе и за угрожене земље, и када се без икаквих обзира под ноге бацају међународни уговори још колико јуче донети.

Старчевића треба схватити и као једну силну манифестацију пригушене народне енергије и као експловију једне неукроћене природе. Он не размишља, не посматра, не доказује; разум и разлог за њега мало значе,