Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ НС

поручује: „Ни Сербијанцем друго не остаје него да се приму францескога или енглескога просветљења, и да се окану барбарства, носило оно кринку коју му драго“. И као Оветозар Марковић у исто доба, као да је читао његове чланке, он пише против „беамтерије“ и „бирокократије“ у Орбији: „У Сербији не мало сав приход троши се неразмерно на саме високе беамтере. Све се троши на људе, ништа на земљу, ништа на народ“. Када се уђе у суштину идеја Анте Старчевића, када се одбаце његови хистерични испади у полемикама, где је губко осећање ствари и смисао речи, када се има на уму да код њега као код свију плаховитих људи реч претиче мисао, — он сасвим другачи изилази. Када се скине опора љуска речи са његових идеја, тек тада се види колико је било тачног п модерног у њима. То је дубоко и силно националан човек, један од најнационалнијих људи у нашем народу, човек пуне националне вере и националне енергије. Овојим модерним идејама: радикалним одвајањем Цркви од народности, културном приврженошћу правом Западу, поуздањем само у народну снагу и народни саморад, смелом мишљу потпуног народног уједињења, он је човек данашњице. Писац политичких памфлета Јтпепа Зетђ и Разтита арозетфзка ро Нетоалаћој у