Писци и књиге IV

16 писци И КЊИГЕ

Горе, Анте Старчевић јасно је видео велику националну вредност Србије. „У Сербији, пише он, станује најплеменитији дел херватског народа“. Његово интересовање за Србију показује се нарочито у занимљивом чланку Кпегепа Зетоћа (1871). Овај истребитељ Орба осуђује Русију што је 1812 године „жертвовала Турској Сербију, јер покрет пука бјаше у францеском духу“. Као организатор Хрватске, он високо цени једног од главних организатора Србије, кнеза Милоша, кога назива „великим“, п вели: „да буде Милош живио три тисуће годинах назад, њега би харан народ био међу полубогове наместио...“. Он исто тако цени целу ону јаку генерацију србијанску која је положила основ данашњој Србији : „никада достојнији владар није имао вредније помагаче...“ Као и српски омладински патриоти онога доба, он не мари много за кнеза Михаила, јер су се „туђинци мешали у његово владање“. 0 данашњем владаоцу Србије он је тада писао: „Чујемо да је кнез Карађорђевић својега сина одгојио како ваља за наследника на престоље. Ако је то истина, он је тиме превелику заслугу стекао за своју домовину: добро одгојен владар, велико је доброчинство по народ“. У своме антигерманизму, он сени у Србији као ну Хрватској бори против „швапског просветљења“, и пре-