Писци и књиге IV

80 ПИСЦИ И КЊИГЕ

лико примера. Старчевићеви чланци су „права реткост у светској литератури“. (Стр. 69). За Г. Шегвића Старчевић је ништа мање но један од највећих модерних социолога: „ово генерализовање појма славосрпштино сачињава једно веома важно знанствено откриће Старчевићево, које се може мјерити са ош. крићима великиж модернит социјолога, са открићима рођених злочинаца, дегенерараних типова, са открићем атавизма у души ч0вјечјој“ (289). Али Г. Шегвић превазилази сама себе када овако пише: „Нема двојбе да је Анте Старчевић најженијалнији муж, што га је дала Хрватска у ХЈХ вијеку. Ако га присподобимо с којим год великаном, не само у Хрватској, него и по свијету, увидјет ћемо да он од свиж одваја, од сви: је већи својим великим душевним врлинама“. (236)

Г. Шегвић је поп, и то нетрпљив, задрт, фанатичан. И то се и сувише јасно види по његовој књизи. Њему пада тешко и да помене (Србе, н када по невољи то мора он их назива „православнима“, или „грчко-источња: дима“, и даје утисек да би их тако радо назвао „Власима“ и „шизматицама“. Г. Шегвић је најбољи доказ како је тешко свештеном лицу, чији је дух сасвим другаче формиран, да буде историчар. Када пише о Раковичкој Буни, он на дугачко и на широко прича како