Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ 81

је Кватерник био „прави побожњак“, како се „неколико пута преко године исповаједао и причешћивао“, како је осуђивао Штросмајера што је на Ватиканскоме Сабору био противу папске непогрешивости, и како је, најзад, пред саму Буну „сатове и сатове... пробавио пред Мајком Божјом од Седам Жалости код Фрањеваца“. Али, Г. Шегвић, са друге стране, прелази брзо преко онога што му је изгледало незгодно код његова идола Старчевића, преко Отарчевићева антиклерикализма. Он на једном месту тврди да Старчевић „не бијаше некакав безвјерац или противник буди католичких обреда, буди католичких наука, буди хијерархије, буди свећенства..“ Шта више Г. Шегвић тврди — а нека му на голу реч верује ко хоће! — да је Старчевић под старост, 1892, жтшео „ићи пјешке к Мајци Божјој Бистричкој“ Г. Шегвићу, као свештеном лицу и поборнику владајуће клерикалне струје у данашњој Старчевићанској странци, било је неугодно да у својој апологији говори о Сшаром као антиклерикалцу. Међутим, Старчевић је био убеђен, одлучан и крајњи антиклерикалац, како могу бит, они који су у младости имали религиозно васпитање, био један од најбезобзирнијих и најрадикалнијих антиклерикалаца у целом нашем народу. Његов антиклерикализам датира још

Писци и КЊИГЕ 6